Upravljanje sistemom menadžmenta kvaliteta podrazmeva konstantno usavršavanje cele jedne organizacije bilo da je reč o nekoj preduzetničkoj radnji, privrednom društvu, agenciji, kancelariji, malom ili srednjem preduzeću ili pak reč o nekoj velikoj kompaniji.
Generalno posmatrano može se zaključiti da većina organizacija uvodi standarde jer postaju primorani od strane nekih drugih faktora bilo da je reč o intervenciji države ili da samo poslovanje zahteva posedovanje sertifikata. U našim organizacijama se stiče utisak da je to nešto se mora odraditi i jedino je bitno da se to odradi i da se neki sertifikati imaju , a onda se postavlja pitanje šta posle? Problem pogrešne percepcije i nedostatak poslovne kulture predstavlja osnovu u ovom problemu. Ukoliko neko sam ne želi pružiti maksimum kako taj isti maksimum očekivati od neke organizacije. Poslovna kultura u nas je ipak na jednom jako niskom nivou i svedoci smo toga svakodnevno, počevši od samih usluga koje svakodnevno dobijamo, pa do komunikacije sa partnerima, poslovnim saradnicima ili klijentima. Ako se posmatra i čak osnovni cilj da se ostvari što veći prihod, on se ne može sprovesti i bez faktora i postojanja kulture koja nekad može biti i ključna u poslovanju.
Iz tog razloga ako već poštujemo principe standardizacije i ako već imamo sertifikat zašto ga i ne primenjivati u celosti, zašto ne pružiti maksimum ili bar težiti ka njemu i svoju uslugu ili proizvod pružati korisnicima na najbolji mogući način. U tom smislu treba odustati od ideje da je neko sam sebi dovoljan, i okrenuti se svom okruženju, bez komunikacije ne može se realizovati dobar posao. Da li je cilj neke organizacije da pored dobrih proizvoda ili usluga ima i negativni publicitet ? Od velike važnosti je i način na koji se plasiraju ti isti proizvodi i usluge. Ako bi se malo više razmišljalo o ovoj temi zasigurno bi se smanjio jaz između očekivanog i stvarnog i stvaranja vrednosti kako za organizaciju tako i za klijente i sve ostale zainteresovane grupe.
